Још осетим огањ када Роскилде букну, ниткова дрскост кад се оружја лати, Узалуд се трудећ' да судбину скроји, у заблуди Господу мислећ' да је драг, Ал' пропаст га стиже, и смрт што је следи, кроз руку правде која никога неће да штеди, Нек' прими сад који тело ти сломи, круну и миро на дар...
Валдемар! Ја зовем те братом! Ак' ико се дрзне да стане пред нас, на њега! И огњем... И ратом!
Строфа 2: баритон: Краљево око моје главе далеко сеже, на исток, ка мору, Пустаре силне, нигде душе нити Бога, ал' ја знам где Ђаво се крије! Бродове дај ми, оружје, људе, крст и хај'мо! Времена нема, сад ветар је прави! Рујански сумрак овог јутра нек' сване! Нека све стане!
Одзвања Рим: Нек' Абсалон плови! Оружјем силним нек' искује звона, Обзнањујућ' тиме да долази мир!
Сувише дуго ја чеках, Да похрлим к Сунцу, Ал' напокон лађе на исток ће да броде, И Вендским тлом наши ратници да ходе!
Рефрен: баритон: И сад ми се чини као јуче да кренух, Ал' година осам већ у војни ми прође, Бескрајно море, студен, скромност и страх, Ал' напокон моје су судбине двери
Кошмару једино до сад је видех, Зуб пакла - град Аркона! Умор вас стиже, знам, и мене, али сада! Сада смо ту!
Завршетак: баритон: И смрт за смрт! Страх за страх! Нека не буде предаје нити одступања! За овај час живесмо... За овај час, устреба ли, Мремо!
Други одсек
Поклич: сопран, алт, тенор, бас: Трубљем звони!
сопран, алт: Уз урлик крај нек почне!
тенор, бас: Са радошћу певај, не тугуј, не тони!
баритон: Смрт за смрт!
Строфа 1: тенор: Ја видех да лађе без краја ка Сунцу језде без сна ил' страха хитају жељеза и лажне речи да жезло начине!
бас: Повуци! Потегни! Тај коноп затегни!
И певај, не збори, плам срца разгори!
тенор: Разумем! И мач науљи! Нек за сечу буде спреман!
Биће крви, Да, биће крви! Нек пламен разгори!
баритон: Ни живот ни милост ни дана за њих, што нису то људи јер носе црн жиг, Ја сам им суђај! Ја сам им Бог! Мачеви, стрелци, сад дуни у рог!
тенор, бас: Исконске путе нека сила покаже јер таква судба нам одувек беше!
Строфа 2:
сопран, алт: Као снопље један за другим падају сновима се радују...
тенор: Тела скрхана због једне речи Пред олтаром чије трупло ми клечи...
тенор, бас: Као класје златно сви мртви устаће Још једном мачеве држаће! сопран, алт: За палог брата, сина, оца и земљу! Аркона бесмртна!
тенор, бас: Кад осване Сунце над новом Арконом, кад дрекну вали где јунаци су пали, Тад зовите мене, јер и други ће поћи, да славимо песмом слободу што мораше доћи...
сопран, алт: Аркона бесмртна нек траје,
Аркона бесмртна навек нек траје!
Рефрен: сопран, алт, тенор, бас: Стење, огањ, мач и вода, Над животом је слобода...
сопран, алт: Аркона бесмртна и неуништива!
Строфа 3 баритон: Валдемар! Аркона је пала! Лажне идоле Ја сурвах у море!
Пут Каренце, од Венда, ја ходим, Да учиним крај ове војне, Теслав биће кнез Данске кнежевине Рујана!
Строфа 4 (реприза строфе 2):
сопран, алт: Као Сунца један за другим устају Гајем ходају и гласно певају...
тенор: Тела ускрсла због једне речи Пред олтаром који име нам зове... тенор, бас: Као класје златно сви мртви устају Химне Сунцу још једном певају! сопран, алт: За живог брата, сина, Богове, земљу! Словенство бесмртно!