K'o vrabac kišu predosetim sapliće život da me podseti da skoro će kraj da je šareni zmaj jači od konca mog srećnog detinjstva.
I ne bih nikad rekao frka u praznom džepu kada zbuni se ruka samo ti trepni kao da me razumeš i cela priča imaće smisla.
Ne boli me kad se drugi nasmeju šta oni znaju sem da laju i puze ali me boli kad nemaš ideju šta da mi šapneš kada naviru suze.
Boli me zulj u čizmi ludih skitnica boli me muk svih onih napuštenih ružnih ulica bole me rane koje samom sebi napravim al' nekako najviše me boliš ti.
U gradu što se nikad neće zvati mojim previše mislim, dakle jedva da postojim makar me slaži da me stvarno razumeš kad dirnem zvekir na grudima tvojim.
Ne boli me ni kad se drugi nasmeju šta oni znaju sem da laju i puze ali me boli kada nemaš ideju šta da mi šapneš kada naviru suze.
Boli me zulj u čizmi ludih skitnica boli me muk svih onih napuštenih ružnih ulica bole me rane koje samom sebi napravim al' nekako najviše me boliš ti.