Zar da odbacim Boga zbog dela jednog popa? Pardon... Sveštenog lica. Ne bih hteo da vredam, samo naglas se pitam. Ako hoceš, pricaj da stalno vesti citaš: da u crkvi vlada razvrat, nije strana krada dinara za prazan kazan, voze se džipovi, jede se orada kad se posti, pozlaceni kipovi, i striperi su gosti... Htedoh se upitati, na drskosti oprosti: Zar te nisu bombardovali iz NATO pakta? A opet bi na Zapad!? Dupli zlatni standard? Selektivnost negativne generalizacije? Zašto greške, spletke, svade oko hijerarhije bi bile opravdanje? Zar veru odbaciceš da su sa nama Ljubav, Dobrota i Nada? Ovde niko te ne tera da budeš pravoslavac, katolik, budista, ni da te vodi Alah. Da li shvataš svaka knjiga stara da ti piše da od trulog sebicnjaka postoji Nešto više, da daje smisao života što se žive i kad jednom, neminovno, prestaneš da dišeš? Zato te molim: budi Covek, ne dozvoli da te vode samo tvoja korist, ego i profit. Možeš daleko doci, ali na vrhuncu moci neceš znati da voliš, pa ce svet da gori.
Loša opravdanja vode u corsokak. Ne odricem se Ljubavi, po cenu života. Od nje svi smo stvoreni, osvetljava ona svaki korak duge ulice, kojom s vama hodam.
Ovde svi smo bica od krvi i mesa, nepremostiva daljina deli nas od savršenstva, pa promakne greška... prva, druga, treca... Nijedna nije vredna da ogrezneš u bekstva. K'o što nije uspeh da se uspneš na pijedestal, vec motiv da povuceš, da još jace cepaš. A ako tražiš uzor, smernicu, ideal, tebra... Teško ceš to naci u formi živog coveka, jer loša opravdanja, listom, uoce pre svega, ne istinu, bez znanja gde treba da se gleda, iako je svuda: od pupoljka cveta do truloga leša, do kraja od pocetka sveta. Ljubav jedina je jedna, a odore i zdanja samo tradicija lepa, secanje na slavnog pretka. Da sacuvao bi njega blata, za pokolenja, potreba su dobra dela.
Loša opravdanja vode u corsokak. Ne odricem se Ljubavi, po cenu života. Od nje svi smo stvoreni, osvetljava ona svaki korak duge ulice, kojom s vama hodam.