Опленац - стеновито брдо повише варошице Тополе у срцу Србије, у Шумадији.
Опленац - стеновито брдо повише варошице Тополе у срцу Србије, у Шумадији. Каменити крш овог узвишења, био је прошаран кривим стаблима једне врсте храста која су управо због природно неправилног, рачвастог облика мештани вешто користили за оплен односно дрвене делове на сељачким колима. Тако је узвишење и добило име Опленац.
Ново значење Опленац добија од 1907. године када краљ Петар Први Карађорђевић на самом врху почиње да гради најпре цркву Светог Ђорђа, маузолеј краљевске породице, а потом ниче и цео комплекс зграда око ње - кућа краља Петра, "Виноградарева кућа", "Краљева" и Краљичина" вила, касније и конак за пријем гостију... Тим и таквим, краљевским животом, Опленац је живео до почетка Другог светског рата. И то је познато, записано и описано у многим документима и књигама.Шта је било са раскошним комплексом за време тог рата и шта се у њему дешавало после завршетка ратног вихора, када су чланови краљевске породице прогнани, а уместо њих Опленцом загосподарили припадници нове, социјалистичке елите, једнако далеко од очију јавности, којој је приступ омогућен тек од 1952. - није се доскора знало. Али - сада се зна.
Захваљујући књизи Опленац - непозната историја, Игора Петровића Тополца, запосленог у тамошњем Културном центру, и још више његовом познанству са кључним сведоком послератне историје опленачког комплекса, легендарним конобаром и касније управником ресторана, Павлом - Пајом Миликићем, Опленац више нема тајни... Можда само још једну...
Ауторке емисије су Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.