Пита ме јуче један пријатељ који аутомобил бих му препоручио да купи. Добио отпремнину у предузећу, па планира да те паре потроши на најбољи начин, тј. и „да му нешто остане“, како он то каже.
- Да ли да купим голфа? Он се добро показао на овим нашим путевима. Или да купим неког џипа? И ја ту почех да размишљам - не о томе који би аутомобил он купио, већ да ли би купио голфа или би купио голф?
После дођосмо и до тога колико новца би могао да потроши. Каже да би могао за кола да издвоји око пет хиљада еура. Јесте то велика сума у данашње време, али да ли он уопште може да има пет хиљада еура? Не зато што мислим да нема тај новац, него због тога што ми се чини да једино може да има пет хиљада евра.
Не знам да ли је пет хиљада евра довољно, али пријатељу сам предложио да купи неки џип, знајући да је страствени ловац који иде по целој Србији, чак и тамо где нема асфалтираних путева.
-Хјундаи није лош - рече ми пријатељ. Све што Кореанци произведу мора бити добро.
-Кореанци?
-Да, да, Хјундаи је веома поуздан аутомобил - рече он.
Верујем да јесте поуздан аутомобил, али зар Хјундаи не производе Корејци?
Аутор текста: Милица Антовић, студент (Група за српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)