Пре 25 година, руски писац Виталиј Шенталински ушао је у Лубјанку, чувену зграду тајне службе у центру Москве, у којој су током владавине бољшевика многи људи саслушавани, мучени и убијани. Желео је да открије судбину писаца који су незаконито убијени током Стаљиновог режима, а било је много. Шенталински је у име "Савезне комисије за литерарно наслеђе репресираних и погинулих писаца" добио право да истражи судбину несталих колега. Захваљујући управо комисији у којој је Шенталински радио, рехабилитовано је око 3000 руских писаца, који су незаконито ликвидирани од доласка бољшевика на власт у Октобарској револуцији 1917.
Данас је Виталиј Шенталински окончао рад на истраживању. Заокружио је трилогију. Подсећамо на претходне наслове трилогије: "Васкрсла реч – из књижевних архива КГБ-а", "Изненађење Лубјанке – повратак књижевним архивама КГБ-а" и последњи, трећи део – "Злочин без казне – из књижевних архива КГБ-а".
Поводом објављивања III тома, у издању "Русике", а у преводу Љубинке Милинчић и Неде Николић Бобић, у Београду је недавно боравио Виталиј Шенталински.
Чућете разговор који је са њим водила Драгана Ковачевић.