Заједно су од памтивека, човек и коњ. Човек без коња не би могао, а коњ би се и без човека у историји сасвим лагодно снашао. Човек је коња припитомио, обукао и обуо, упрегао и зајахао, одвео у њиву, на пут, у циркус, у рат.
Јунацима део тела, паорима део плуга, ловцима део ногу, Циганима део живота, писцима део стиха и име за памћење коњске судбине - Фру-Фру, Росинанте, Шиндивила, Бела грива, Џоли Џампер, Илчи, Сенко...
"Играли се коњи врани", "Коњи Светог Марка", тројански, крилати, геоглифи, Стабсови, коњи из пећине Ласко, тркачки коњ Секретаријат - најбољи спортиста Америке 1973, Лубардини коњи, Јанош Месарош и његови коњи....
Принц на белом коњу, "Дајем краљевство за коња", видимо се код Коња, радим као коњ; е, сад си на коњу, мења жене ко Циганин коње, пао с коња на магарца, видела жаба да се коњи поткивају... па дошла у "Госте из прошлости" - а тамо, славни коњи.