Ксар Гилан, једна од најјужнијих тачака тунишанског дела пустиње
Ксар Гилан, једна од најјужнијих тачака тунишанског дела пустиње, место je за које познаваоци тврде да је одговарајуће одредиште за свакога ко тражи искуство које је јединствено, а које ипак не угрожава живот. Ова мала оаза са шаторским насељем Бедуина, место је које изазива потребу за изолацијом. Било да прошетате по девичанским динама, слушате ветар у палмама, узмете камилу да на њој прођете Ерг и дођете до срушеног римског утврђења, неизбежно ћете осетити да пустиња има својство које надмашује све друге утиске – да код сваког, без изузетка, изазива осећање које је Пол Боулз дефинисао као "дубоко задовољство постојања у средини нечега што је апсолутно".
Управо у такво осећање покушаћемо да уронимо у данашњем Путу свиле, у музичком друштву тунишанских уметника Соние М'Барек, Кадије Ел Африт, Лофтија Бучнака, Ануара Брахема, Шаале Аалам и ансамбла Такт.