На песмама Карлоса Гуаставина, ослоњеним на мелодично фолклорно наслеђе израсло на пространствима пампаса, деценијама се брусило национално осећање Аргентинаца. У свом стварању он се превасходно ослањао на композиторе који су у 19. веку изградили аргентински национални стил: Алберта Вилијамса, Ернеста Дрангоша, Едуарда Мансију, Хулиана Агиреа и свог непосредног претходника, Мануела Гомеса Карија. Сви они изградили су основе једног веома живописног жанра: аргентинске уметничке песме, која је и директно и посредно обележила читав један век музике у овој латиноамеричкој земљи.
У данашњем Времену музике осветлићемо мрежу њеног утицаја, од првих деценија прошлог века, до почетка новог миленијума, кроз интерпретације сопрана Бернарде Финк, тенора Маркуса Финка и пијанисткиње Кармен Пиацини.