Taко вас подсећамо на догађаје из ближе и даље прошлости, који су се, временски одиграли у недељи која следи...
Иако је почетак редовног емитовања програма Радио Београда био најављен за 24. март 1929, емисиона станица у Београду почела је са обраћањем слушаоцима читаву недељу раније, тачније 18. марта. Услед наглог отапања снежног покривача којим је Београд те зиме био окован, дошло је до поплава великих размера.
Зато је надлежно Министарство ПТТ-а поставило захтев Управном одбору Акционарског друштва \"Радио\" да што пре монтира предајник и да одмах почне да емитује извештаје о водостању. На основу овога, могло би се закључити да је емисија \"Извештај о водостању\" старија од Радио Београда.
Борећи се против пилећег памћења подсећамо како су полемисали Војислав Шешељ и Радоман Божовић, на заседању Скупштине Савезне републике Југославије, одржаном 18. марта 1994. године.
О оставци Момчила Перишића и писму које је упутио тадашњем премијеру Зорану Ђинђићу, 19. марта 2002 године у „Вечерњем дневнику\" Радио Београда 1, извештавали су новинари Јелена.
Зоран Ђинђић сахрањен је 15. марта 2003. године у Алеји великана. О кретању опроштајне поворке извештавали су репортери Радио Београда 1.
У насиљу над Србима на Косову које су 17. марта 2004. године извршили локални Албанци, убијено је 19 људи, више од 900 особа је повређено, уништено је 35 православних цркава и манастира, а хиљаде Срба напустило је домове. О овом трагичном догађају сведочи документарна емисија под називом „Кристална ноћ на Косову и Метохији\", ауторке Љубице Ћетковић.
Могли смо да је слушамо 18. марта 2010. године, на Другом програму Радио Београда у оквиру емисије \"Говори да бих те видео\".
Против пилећег памћења борили су се: Наташа Манчић, Бранка Селаковић Милошевић, Чедомир Радовић, Слободан Ђукић, Александар Стојадиновић, Блажо Раичевић и Душан Глигоријевић.