Сигурно свет беше раздраган кад угледа песника Жака Превера. Жак пак, извесно, није задивљено погледао земни шар. Родни Неји једва се седам километара одмакао од средишта града светлости. На ободу је Булоњске шуме, арондисман Нантер.
Протекло је много воде Сеном док Жак није свикао да на хартији премеће речи. Умакао је перо у мастило 1959. године, сећајући се шта се дешавало у Нејиу на Сени 1906:
Често се дешавало, у Булоњској шуми, да неки јелен претрчи преко алеје. Свуд унаоколо, људи су јели, пили, сркутали кафу. Наишао би неки пијанац и довикнуо: Пожурите! Једите на трави, пре или касније, трава ће јести на вама!'' Бициклисти су се врзмали на својим велосипедима Велосипеда је било свуда, много велосипеда и кола са коњским запрегама. У спортској кафани келнери су у трку забадали по две златне сламке у дечје сокове од нара. Мирисало је на перно и птичији измет. Дрвеће се смејало и дрхтало; још ништа му није толико претило.
Је ли забава писати?
... је ли забава сањати
Пре неколико секунди
ова страница
била је потпуно бела
Ни минут
није прошао
Већ је испуњена цела.
Ни минут није прошао, а камоли читаво детињство. И кад је одрастао, Жак Превер се играо речима:
И стакло опет постаје песак
мастило постаје вода
клупе постају дрвеће
креда постаје литица
а перо опет птица.
Аутор емисије Жак Превер - детињство: Бранислав Тодоровић Клинић.