Била једном Сена/ била једном/ била једном љубав/ био једном јад/ заборав га скрио/ Била једном Сена/ једном живот био./
Једном, живот је припадао песнику Жаку Преверу. Не знам како би уопште писао да не постоје речи љубав, Сена, Париз?! Да нема љубави, папир би сигурно остао празан. Срећом није. Човек који се разумео у љубав - Жак Превер - закључио је беспоговорно:
''Човек без љубави је као фењер без светлости, куплерај без фењера, лука без улице задовољства, без музике и песме. А лука без улице задовољства? Недотупавна је она као носач авиона.'' Срце је ретко помињао. Ипак: ''Киша суза не може ништа против сувог срца... Као што ни вода вино не може учинити мириснијим.''
Са петнаест лета Жак Превер је напустио школу, одао се разним занатима и пословима. Рецимо, пакује купљено у робној кући ''Јефтиноћа''. 1925. жени се Симоном Дијен, другарицом из детињства. Живе на Монпарнасу, у ''Дрхтавом замку'', како називају кућу. Касније се селе на шести спрат хотела у Улици Дофен.
1925. упознаје Андре Бретона који свраћа у ''Дрхтави замак''. Свега годину је Жак у надреалистичком у покрету. Гаменски се носи. Пише шансоне...