Misli lutaju prljavim nebom Lete u beskraj gde nièega nema Ovog trena mislim telom Jer srce moje i duša drema
Prazno sve je, svuda pustinja Prepuno sve je totalnog besa Svaka moja misao je odbegla Negde tamo u nebesa
Imprisoned soul cries out For in this cage of flesh and bone And milk white skin She has dwelled In agony and despair Time still flows through her veins Making wounds, that will burn Eternally...
Vreme je!
Vreme je! Stiže me strah, da li san Možda java, ne znam sada Ne znam šta sam, govorim svima Verujem samo svojim oèima
Vreme je! Slušaj me sad, ja sam taj glas Realnost pada pod nogama Jednom u tami dobiæeš krila Poleteæeš kad ne bude stida
Nastaje strah, postaje zvuk Zvuk koji donosi tonove bola Bol odnosi slatku nadu Ka beskrajnim putevima neba
Pitam opet, ali nema ga Glasa koji daje odgovor Evo ponovo hvata me trema Jer padam u poznati ponor
The time is hidden Closing all doors of mind It circles throughout your veins Crawling out of my skin, wounds are deeper My twisted mind is calling you...
Vreme je!
Vreme je! Stiže me strah, da li san Možda java, ne znam sada Ne znam šta sam, govorim svima Verujem samo svojim oèima
Vreme je! Slušaj me sad, ja sam taj glas Realnost pada pod nogama Jednom u tami dobiæeš krila Poleteæeš kad ne bude stida