Nocas mom porazu,sve ide bas u prilog dok andjeli gladuju,djavo ima svoj epilog bila si zabluda najlepsa,na zadnjem vagon u onaj lancic sto se ne propusta.
Nocas mi tuga u praznoj sali,drzi monolog, ti lepa ko bajka,za mene starog,neodrlasog promukli smo od cutanja,a mnogo smo mogli ti i ja al pamet je srcu,bila nepoznata.
Refren. Dodje mi da opsujem sada posle svega sto varala si mene tada,isto kad i njega neke ljubavi jos mozda vrede bola ova nasa vise nikad,pukli smo mi,sada na pola.
Nocas mi sreca,bas kao i ti,okrece ledja a nista ne boli ko tvoja laz,sto razum mi vredja i veci su padali od mene,al ovako nisko kao ja zbog ljubavi niko,pao nije.
Refren. Dodje mi da opsujem sada posle svega sto varala si mene tada,isto kad i njega neke ljubavi jos mozda vrede bola ova nasa vise nikad,pukli smo mi,sada na pola.