Od Banata prema Sremu nisko oblaci noć se spustila, pa se ne vidi. Samo moje misli po ravnici putuju ja ih pošaljem al' se vraćaju. A ti, a ti se nećeš vratiti.
To je bilo davno, pa se niko ne seća rode nestale jednog proleća. Vratiće se kažu ljudi ove godine, ove godine il' dogodine. A ti, a ti se nećeš vratiti
Ravno, nigde brda sve je ravno, ravno mi je sve Jer u tvome srcu već odavno drugi stanuje Ej, kad bi znala ti koliko trebaš mi
Hajde noći tiho tiše sitni tonovi da se nikome to ne ponovi. Bruje žice, srce trne, grom te pogodi to se dogodi il' ne dogodi. A ti, na belom perju zaspi mi.