Pesma bi trebalo da bude nešto kao marš, Orkestar štimuje i nema šanse da svira falš. Na tihi šapot bubnjeva ulaze violončela. Čuje se žica i kako škripe gudala.
Buđenje ranog proleća i blagi bol u grudima, A pesma takva da može da se otpeva.
Ulaze zatim najlepši ženski glasovi, Podršku daju ujedinjeni basovi. I udar letnih gromova i kanonada topova Kao Čajkovski hiljadu osamsto dvanaesta.
Buđenje ranog proleća i blagi bol u grudima, A pesma takva da može da se otpeva.
Ulaze zatim odlučno muški glasovi, Svi veterani, zaboravljeni asovi. Sa srcem mladog sokola i pesmom mesto cokula Miriše zemlja koja je reku rodila.
Buđenje ranog proleća i blagi bol u grudima, A pesma takva da može da se maršira.