Odmah iza ponoci dolazis mi tiho ti iz svog sveta grehova dolazi moj Jehova u crnom plastu greha svog,vreba kao macka on propinje se izvija,vatrom me obavija U grudima trazi zlato,za to bi i oci dao al krijem ga ispod brda,nece ga naci da preplovi sedam mora ,da preleti sedam gora,da trazi jos mnogo vise,nece ga naci U prvom casu mislim ja,da hrabra sam i da ga znam,da mogu ga nadmudriti,varkom ga opciniti sve dok me ne dodirne,tad uzbudi mi zmije te vrelih zenskih prstiju,predajem se,ima me U grudima trazi zlato...al pliva u zutom blatu, nece ga naci,da preplovi...nece ga naci U mrklom mraku on i ja,jedno naspram drugoga gde su dani ljubavi,u sta se pretvorili? U sedmoglave azdaje i sve barske duhove sto lete svud po sumama,podvodnim dubinama U grudima trazi zlato,za to bi i dusu dao odjednom se greha boji,ljubavnik, kazne da preplovi...nece ga naci Lagano noci dodje kraj,kroz okno cujem zore dah, vidim gde se primice s telom kao vreteno oko vrata vezuje mi meseceve pantljike i ko kamen baca me u podvodne vrtove dok lebdim po dubinama,on vec je na planinama ka svom svetu grehova bezi sad moj Jehova Na dnu tad videh cudan,lep,u belom prepun zena svet, belih i mirisljavih,podvodnih i providnih Rusalke,vile recne,vas molim da primite me i date mi snagu da prebolim sto pre da idemo svud na brda,i gramo sve do jutra da ljubav pokopam svoju, znam da je kraj rusalke,vile recne vas molim da primite me na brda do zivog peska-njemu je kraj i mrtav on trazi zlato sto nikad ga nije naso Rusalke,znajte,u strahu njegov je kraj!