duga je ulica, često se staje šta je ono što me tera da idem dalje? nešto više! što se čita iako ne piše, što čoveku daje život i kad prestane da diše, razbija kliše straha od smrti sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti i ako staneš, brate zapamti niko ne može da ugasi život što u tebi plamti vatru koja gori želju čoveka da se bori da nešto stvori iza sebe ostavi da se suprotstavi zlu koje vreba a sve što treba je odreći se potreba koje tu su da te kvare! novac i žene dodju i odu ali čuvaj drugare! pakao il' raj! zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je kraj!!!
iz prašine i blata ulice beograda stižu slike rezervata pod kišom granata oružje na gotovs težak život od smrada detinjstvo noćna mora zakon ulice vlada odrastanje u duhu narodnih pesama k-k-kubure, sablje, preki sud, vešala i šta se sada dešava na ovom trulom svetu sve odlazi u kurac ništa nije u redu i jebeš sistem! jer je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu veliča, političare pse a politika je bila kurva, uvek biće takva stiže razglednica od srbije sa letovanja iz pakla a deca su ko deca svako traži nešto više svoje mesto pod suncem jer ovde teško se diše a gde ćeš više kada prepušten si sam sebi da žrtvuješ svoj život ne bi. ali možda pre bi da razmisliš o svemu ulici, životu možda tu ćeš naći sreću ako spreman si za borbu aaah! da se snadješ kako umeš i znaš sve od sebe da daš. duga je ulica i to duga je baš budan da budeš za sve što ti život sprema težak život u beogradu bez ikakvih dilema al i da mogo sam da biram znam da ovde bih se rodio i ratove s demonima bih neprekidno vodio kada bi ih dobio sve do jednog pobio zahvalio bih bogu što mi je dušu oslobodio.
ref.
u početku sam bio sasvim bled na trenutke vidljiv dogadjaj u životu koji zaboravlja se lako ali urezan u ponašanje ja te proganjam od tada a da nisi ni svestan da je tako; kako prolaze godine sve konkretniji oblik i prisutniji udeo u životu tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane još uvek nejake odbrane koje neiskusno postavljaš bez napora probijam; usput si vidim sakupio unutrašnje moći trunku uverio da tajne postoje moj lik sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokušao da ti zadam ali tvojom svešću ja i dalje suvereno vladam: godine ratovanja na meni ostavljaju trag a tvoj mač i oklop posle svakog okršaja sve oštriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave a posle mene samo svesnost i tišina ostaju; vratih se još jednom još jedan udarac da ti zadam poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojača obličje smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod čekam na kraju puta čas tvoga dolaska; i usput moja senka padaće na tebe oslabićeš mislio sam izvesnost iscrpeće te ali kada te udarih po ramenu i videh da me gledaš kao brata i videh tvoj grandiozan poslednji ples prepun moći ostao sam bez daha; tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz umirućeg sunca zrak tvoj poslednji pokret beše moćan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u predelima nepreglednosti izgubi ti se trag.
ref.
lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge bore duhom prve zore i čudom on je gonjen da na put dalek ode beše suviše mlad za taj put dalek tad a opet za put ko da je stvoren i prvo je nejake mišice hranio od ljubavi kišnice a zatim je za krhko telo osnovno jelo bilo svako delo smelo tad treniralo se dobro i dobro se jelo sve do doba zrelog kad osnovna hrana postadoše visoka uma stanj