Beogradski Sindikat - Niko Ne Moze Da Zna (Svi Zajedno 2005) | Текст песни

• Тексты песен
• Beogradski Sindikat
• Niko Ne Moze Da Zna (Svi Zajedno 2005)

Kako otvoris oci vec znas da ceka te borba
kao kroz resetke kroz prozor gledas
daleko je sloboda
i ako si odan i boris se na strani dobra
cim izadjes na ulicu osetis gorcinu zivota.
Narod trpi dok smradovi se bogate
ja ne mogu da cutim
ne dozvoljavam da me poraze
kamen pada sa srca kao na papir suza
jedini ventil moja zika, esencija Beogradskog bluza.
Da li osecas patnju provucenu kroz svaki stih?
Da li osecas bol koji ko motiv koristim?
Nakon prepreka svih puteva trnovitih
rane su zarasle dobro, nece se ponoviti.
Svetlost ugledao sam jasno i ka njoj se krecem
pokrecem lavinu emocija u potrazi srece
prepusten sebi,vodjen instiktima u surovom svetu
gde jaci slabijeg jede cim ovaj napravi gresku.
Svi znate kako je tesko kada prazno je
zato moje ljudstvo, moj sindikat, moja snaga je
sloboda moga naroda tako daleko je
al ne gubim nadu
dok god se istina provlaci kroz redove.

Kao da sam ceo zivot sanjao,a sad se budim
ovo je moja zemlja, ovo nisu moji ljudi.
Kazu: "Ovde nemas sta da trazis, bolje miran budi,
jer ovde kadija te tuzi, ovde kadija ti sudi".
Gledam skrnavljena groblja, ne postuju ni mrtve,
gledam spaljene kuce, gledam spaljene crkve.
Kazu: "Gledaj nasu snagu -mi smo nepobedivi"
pitam: "Znate li za Boga?"
kazu: "Sila Boga ne moli".
Pazite na ovom polju koplja su se lomila,
pravoslavlje u Srba vera nesalomiva
jer to je zemlja hranila, to je majka rodila,
to je snaga branila, to je vera vodila.

ref. 2x

Niko ne moze da zna
sta to sapuce vetar
niko ne moze da zna
sta nosi grom iz vedra neba
nevreme se sprema
iznad geta pada zvezda
moja zelja, moja zebnja
je nocas ova zemlja

2004. prolazi mojih ljudi i dalje puni su zatvori
na drevnoj zemlji uzurpatori, tudja ruka nam red zavodi,
znakovi djavolji,
transporter na barikadi nas nagoni
da se drzimo po strani bez naglih pokreta,
a kamoli da ih imamo na kameri
kako senluce po nasoj bastini
dosli su iz picke materine da ucare nesto
na nasoj nemastini,
a ko ce da nas zastiti?
Moji ljudi i daje nisu slobodni
taj osecaj da su bez pomoci, ko nocna mora progoni.
I politicari sto su dosli sve su dusmanima prodali
a ovde se po skupstini sire
kako su Bog zna kako pomogli.
Beograd ne zna za patnje onih retkih sto su ostali
zar smo u trci za boljim zivotom
preko noci hladni postali?
Zvone zvona u panici, pada bomba na manastir
Srbi ne dajte pohlepi da nas u nasoj muci zavadi.
Mozda mi jesmo dinosaurusi, ona vrsta koja odlazi
i zivimo u nasim snovima gde
niko ne moze da nas porazi
i nema te floskule koja bi mogla bol da izrazi
ja opet dole silazim
ako treba krv ce pricati

Ref.

Izmedju bunkera i snajpera sloboda je zatvor
pored transportera u parku zivot je napor.
Pratim pokrete tudjina ovo je zrtvama sudjenje
nama je potrebno budjenje
lazi dosta je i mucenja!
Iza Ibra, ko linije, nasih pune su celije
ovde ujedinjene su sve djavolje legije
pa moje u bloku znam po suzi u oku
a koji mogu stoje uprkos bolu.
Arnautske kobre u hodu nas ujedaju za nogu
a otrov u krvi jasno poziva na borbu
jer zelja da otmu sve ono sto je najdraze
tera mi gorku pljuvacku u usta,
ko kad stranci me uhapse na mene kerove puste
da me zaplase vezanog dok drze me besanog
ali ja ne znam za slom, mene samo razdraze
jer, srbi, OVO JE NASE
vicem dok trpim bolove strasne dok mi cupaju iz ruku
moju zemlju, moju muku
krvlju natopljen busen svet hoce da mi uzme
i da unisti uspeh
kosti mojih predaka, mosti mojih svetaca
da dozvolim jer ne dam vam
jer svima nam zbog sinova nedozvoljena predaja.
Vas ponovni dolazak na mostu cekam sad
alban no pasaran, sa srbima il' sam!

Ref.


Beogradski Sindikat еще тексты