Beogradski Sindikat - Zalazak treceg sunca | Текст песни

• Тексты песен
• Beogradski Sindikat
• Zalazak treceg sunca

zalazak trećeg sunca, nepodnošljiva vrelina
brujanje mašina, skučena metalna kabina
moj svet je praznina samo kamen i prašina
i pokoje sećanje, odblesci davnina
obronci planina, šume, kristalna jezera
moje novo okruženje razara atmosfera
histerije, ludila, raspada sistema
zemlju napadaju bolesti, pošast ko himera
konačna dilema: preživeti il' stati
razmatram situacije koje uslediće zatim
bespoštedna borba il' spokoj u raki
zloslutna izmaglica već danima me prati
ali šta su ovde dani kad vreme je stalo
i ono malo preživelih je posrnulo i palo
egzistencije sramne dotukle ih rane
porok im je vodilja na putevima tame
tela zagadjuju otrovom, svi navučeni su mahom
obrazac ponašanja koji uslovljen je strahom.

alarm detektora kretanja, poznat odraz na viziru
nakaze su tu! neće otići u miru
šaljem izvidjačku sondu da preleti mračnu hordu
obaveštavam toranj da spreme se za borbu
i molim se bogu, mada sumnjam u njega
za pokolj ili trijumf da se okonča ova beda
primam signal iz sonde, neverovatni podaci
o neprijatelja snazi. ako postoje junaci
nisam jedan od njih. maksimalnom brzinom
letim ka bazi, sve do sudara s dinom
situacija bez izlaza, nemam vremena da mislim
kontrolu nad delom mi preuzima instinkt
koji sumanutim trkom vodi me put otvora
u magmatskoj steni. gori pogonska komora!
ostavljam za sobom zvuk eksplozije prodoran
gubim tlo pod nogama, klizim ko niz tobogan.

bolno trljam potiljak, koliko bio sam bez svesti?
u mraku tražim izvor piska, postaje sve cešći
i ko zvuk aparata kad bolesni bledi
neprekidan, glasnik kraja koji sledi
svetlost ... ispunjava celu odaju
bljesak zaslepljuje oči, zenice se skupljaju
polako postajem svestan oblika ovog mesta
savršen tetraedar, u centru podnožja pijedestal
oko opisan krug meni starnim simbolima
piktografsko pismo, sigurno staro je eonima
kako sam dospeo ovamo? šta je ovo mesto?
nigde ne vidim otvor!? odakle dopire svetlo?
preispitujem se dok proucavam mural
na jednom od zidova, opisuje ritual
ako ga dobro tumačim ovo je neka vrsta hrama
sveštenici formiraju krug oko piktograma
na postolju stoji dečak koji zrakom iz očiju
u zidu otvara prolaz u drugu prostoriju
u koju ulazi naoružan odatle crtež se račva
u prikaz moćnog božanstva i leš mrtvog dečaka
obred prosvećenja? test za mlade ratnike?
il nešto sasvim treće? al prostorija sa slike
je možda moja jedina veza sa površinom
tom se mišlju smirujem dok okružen tišinom
koračam ka središtu jednakostraničnog trougla
penjem se na postolje napetih čula
u isčekivanju čuda. stiže istog sekunda
telo prožima sila, iz očnih duplji svetlost kulja.

ništa ne mora biti ko što nekad je bilo. spoznaja je blizu, budi spreman za epilog, kad se vizija silnog otelotvori kroz život.

taj trenutak pamtiću ostatak moga veka
kao nepregledno belilo planete večnog leda
kao osećaj spokojstva, miline, svetla
skidam kacigu, trljam oči, netremice gledam
opčinjen, sa osmehom i pogledom dečaka
zaštićen i spokojan u okrilju oblaka
i nema više ograda ni traga ljudske ruke
ko da nevreme je iza mene, ispred mirne luke
i tako srećan ali neoprezan na tren sklopih oči
i nestadoh ko kapljica na užarenoj ploči
i kao mačem po stomaku tada preseče me hladna
slutnja kao munja grom iz tmurna neba hada
ispred mene par prilika izlaze iz otvora
i prekri me crni oblak poput pogrebnog pokrova
ternutak tišine i napetosti kranje
bljesak laserskog pištolja, u levu ruku sam ranjen
ja se prenuh u sekundi sav zaprepašćen od

Beogradski Sindikat еще тексты