Гуше се људи збијени у кртогу
и чекају да сунце сине,
да им снагу да да живе.
Ал' никог нема да им капке отвори,
да покаже им облак
што им сунце заклања,
да каже да није спас у њему...
Све им је бриге неми страх покосио,
навијају да живот прође,
да сам спадне тег од туге.
Сам Бог да дође не би их убедио
да сваки пут је бољи
од тог полумртвог сна,
да није...
Да није спас у њему,
да није спас у њој.
Block Out еще тексты
Оценка текста
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1