И ноћас ради бол за тебе, и док те замишљам ту крај себе од среће могу да скочим у даљ. А када отворим натекле очи, ништа није у мојој моћи. Стварност ме у главу лупи као маљ.
Као рецидив, ти си увек жив. У зло тераш ме, како да одбијем те?
У овом расулу ја додајем нулу. На сваки мој промашај ти ликуј и уживај.
У овом расулу, ја само за себе на усне стављам сјај да будем лепа за крај, да будем лепа за крај.
И ноћас ради бол за тебе, очајно желим те за себе, некако имаш моје судбине код. А када погледам зидове беле, из мојих сећања долазе среле и једна бела рука пада на под.
Као рецидив, ти си увек жив. У зло тераш ме, како да одбијем те?
У овом расулу ја додајем нулу. На сваки мој промашај ти ликуј и уживај.
У овом расулу, ја само за себе на усне стављам сјај да будем лепа за крај, да будем лепа за крај.
Хоћу да видим себе у плавом у даљини је лука иста за све. И знам да сам сада на месту правом, да коначно свега ослободим се.
А коме иде све ово, кад' једном не буде ме? Све ће то стати у слово, а теби остављам те.