Da li postoji neki šareni svet za mene, tebe i sve naše bližnje? Sve više podseća na Ikarov let: podmuklo savršen dan, trule ukusa višnje. Sve svoje činove sam zbacio sa sebe i zauzeo gardu da odbranim bar željom sva ona srca što će kucati za mene čak i ona kad nad sobom sasvim izgubim nebo zvezdano.
Skener duše, nikada moj fah. Tek dovoljno sam oštar da prepoznam samog sebe. Dok krvava mi kolena teturaju u strah da ponovo ću čuti samo: "Brate, ko te jebe" (uvek sam) Uvek sam... pa i ovaj put zadignuću šifru sanjanja, još samo tren... još samo minut.. ovo je šamar moga buđenja.
Da li postoji neki šareni svet za mene, tebe i sve naše bližnje? Sve više podseća na Ikarov let: podmuklo savršen dan, trule ukusa višnje... Je jeee...
Nebitan dan, hrabar motorni san (poslednji dan...), zakuni sebe hrabro vodom i hlebom (ostanes sam...). Malo je srca što će kucati u inat čak i onda kad nad sobom sasvim izgubiš nebo zvezdano.