Nisu mi falile reči, jer više nemam šta reći falilo mi je hrabrosti, da suočim praznog sebe. Zato ti nisam pisao, iskreno tih dana jedva sam disao kao da sam se izgubio, otkad sam izgubio tebe!
Jer još te sanjam, samo da znaš još te sanjam, pa se budim umoran. Ukus samoće u crnom vinu, podižem čašu tako naštinu Jer još te sanjamm, samo da znaš.
Kiša kao ksilofon, puštam da zvoni telefon zvuči kao muzika, jesenji duet. Nisam sasvim siguran, da taj jutarnji ritual obećava dan,koji nosi nove poglede na srušeni moj svet!
Jer još te sanjam, samo da znaš još te sanjam, pa se budim umoran. Ukus samoće u crnom vinu, podižem čašu tako naštinu Jer još te sanjamm, samo da znaš.