Beograd prica kol'ko sam te volela a trebalo bi da sam te prebolela mudrost je poklon zivota kad vise ti ne treba
Beograd prica kol'ko sam te voleo ma laze vino, nisam te preboleo dzaba mi ove daljine bez karte i putnika
Ref. I svaki put kada mi suza niz lice krene ja znacu to da nikad nisi ni bio uz mene a bol k'o bol u ovoj kafani uvek bira isti sto da popije laz
I svaki put kada mi ona iz kuce podje ja znacu da od bolje loze bolje si grozdje a to sam ja, izmedju neba i zemlje uvek sam blizu dna ti najbolje znas
Beograd prica da sam se izmijenila pola me nema, da sam s nama umrla tuga nije grehota al' za sramotu znam
Beograd prica da sam se izmenio da vise nisam onaj stari sto te podigne to te jos brze pokvari
Koga nema bez nega se moze al' ti tu si ispod koze trajes k'o zlato koje vise nema sjaj
U nama ista tuga zivi za to smo podjednako krivi k'o ogladnele zveri jedno smo drugom kraj