Ja san čačin grdelin Peto dite, prvi sin U čelo me je jubija Bilin vinom me je krstija
Kad me s dlana pustija Visoko san poletija U daleki i tuđi svit Naša ženu lipu ko cvit
More, more duboko, dabogda presušilo Ja san ga priletija, skoro me ugušilo I svaki put kad val me trisne Moje srce za njon vrisne Ka i grana masline kad je bura osine Ja još čujen one riči čačine
Sine moj, reče on Nije život prista s njon Ti nemaš puno vrimena Uzmi ženu s našeg kamena
U proliće san prosija, u lito se oženija Do zime san uvenija Nisan je nimalo volija More, more duboko
Rodila je sina dva Ka dva lipa sokola I radija san kao crv Ka za svoju dicu, svoju krv
Pantin njenu zadnju rič Bog me zove, moran ić I suze tri je pustila Za tri tica šta je jubila