I ova noć tone u beskraj, lagano. Postelja prazna, večera hladna, već odavno... Jednom kada ljubav ode više se ne vraća. Tvoje tragove kiše nose, više te nemam... A tebe nema...
Ostani još ovu noć, budi kraj mene, Nek' bar na tren bude kao pre. Drugom daćeš svoje dodire, Jedina, gde je ljubav nestala?
Gde je nestala ljubav, pitam se sada, Da li je svaki tvoj dodir bio lažan? Nema te kraj mene, noći su mi preduge, Suze me bole, jer sve sada nestaje. Jedina moja, molim te ne odlazi, Svet mi se ruši, ostaju porazi. Sve si odnela, bez reči otišla... Pa pitam se kako da nastavim bez tebe? Kazaljke stoje, kažu „sve leči vreme". Moji snovi sad tvojim koracima odlaze, Ja stojim u mestu, sa sećanjima borim se. Bila si mi sve, a sad odlaziš od mene, Svaka suza boli, ali ne dam da krene. Stežem zube, glavu gore, moram biti jak, Jer na kraju tunela nikad nije mrak!