Aco-Braco, derane moj trsavi ti i ja smo drzava u drzavi pukose na vrazjoj burzi Franjo Josip i Habzburzi Boljsevici cara skefali otis'o na dobos Kajzer ko poslednji salabajzer samo nama nista ne fali
Aco-Braco, derane moj stasiti kad si vatra svi te 'oce gasiti vracaju nam i zavide al' to valjda tako ide samo lepo mozes ruziti neg', ogrni jankel stofan suste suknje ko celofan zavist valja i zasluziti
Malo mame, malo cerke opajdare, kaciperke, kibicuju i zagledaju siparice, gradske smizle, porumene ko ribizle kad sa nama pripovedaju ne bije nas dzabe glas zadeni za sesir klas i mater vetru dok je nama nas
Aco-Braco, derane moj srditi da te grdim to mi je ko sebe grditi to il' nemas ili imas da te s vrata spazi primas gust je dati, a ne stiskati nije gazda kesa suplja sto budzasto novce skuplja gazda je ko ume spiskati
Aco-Braco, derane moj cestiti Bog nek gleda di ce koga smestiti od Bodjana do Opova sila hulja i lopova koji grabe sta odaberu od Opova do Bodjana jos je dobrih Vojvodjana da im s neba 'leba naberu