Da l' se bar ponekad seti plasim se da ne k'o u nekoj opereti zbilo se to sve violinist, tuzni pajac lepa zena i tokajac a kulise zavejani grad
Vodila me kud je htela bio sam njen gost Veresmarti, Citadela i Lancani Most zavejani Trg Heroja gde pozeleh da je moja i da uvek bude kao tad
Iz daleka zvonio je neki cimbal star molila me da joj pisem jednom bar svitalo je jutro snezno budilo se sve ljubila me nezno k'o nijedna pre
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag zavejanom ulicom Sent Haromsag plasila me slutnja neka znao sam od pre sve izgleda iz daleka drukcije
Srce nekad jace bije kad se setim nje sve Listove rapsodije bude stare sne zeleo bih znati gde je da l' se seti sneg kad veje il' je neko drugi ljubi tad