Marina, tek uz pomoc starih slika jos mogu da se setim tvoga lika i bude se tad neki nemiri zli i drugovima pricam da si moja bila ti sav pijan od te lazi ko od dobrog rumenog vina
Marina, ti si bila moja plima Marina, svetlo, tama, leto, zima i verujem jos, u tome je spas i cesto tako smisljam neki zivot za nas a tada, javi mi se stvarnost setna ko violina
Marina, ja jos iste pesme pevam Marina, ja jos iste snove snevam iz nicega smeh jos stvoriti znam na kraju svake pesme ipak ostanem sam i uvek cujem kako sumi more iz daljina
Marina, da l' cemo se ikad sresti ja ne znam kuda ce nas to odvesti i dobro je to sto ne znamo kraj sad zbogom, necu reci da te volim, al' znaj Marina, ti si bila moja pesma i moja plima