U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrstenim vinom umalo da me Potiski dilkosi konacno dotuku violinom pesma bese o suncokretu do zla boga zalosna i strofa samo za nju se ovdje, kod nas u varosju malo manje zna
Kis napraforgo lepi goropadni cvet zbog kog se sunce s neba spustilo na svet da sazna sto u sene glavu okrene da sazna kom se sveti kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti
Malo moje cudljivo pusti sta je bilo ne budi zlopamtilo obici svet je zbog tog uzbudljivo da bi se ovde vratilo digni tu lepu glavu pogledaj me bar u suzici sto blista cuda se trista vide tvoja je sreca samo tvoja stvar al' zato tvoja tuga to je vec prica druga to na moj racun ide
Pipnes jedared slingu u becaruse pa cela veka snevas divlje jagode zbog nje se rime raspare i naruse i sve bi htele da se njoj prilagode
Lako je kad te neko ni ne zavoli tad samo tamna strana srca zaboli tesko je kad za nekog jedinog i svog postanes zrnce soli tesko je kad tvoj neko prestane da te voli