Flip-Flop - Moskva | Текст песни

• Тексты песен
• Flip-Flop
• Moskva

Дозволи ми да бол и стих постану облици твоји
И понизни редови смело предводе небом облаке суморне
Уморне очи се опију сновима ноћи где почињу сећања
Дозволи ми да се сетим лепих тренутака
Кутака улица, тужних фасада, града високих зграда
И првих школских дана, а знам да не верујеш сузама
Још увек дишем твојим плућима, ал' си бржа од уздаха
Па успаваш оног клинца '92
Што под твојим сводом пред школом дочека сунце
Први дан - о какав осећај чудан
Јер ветрови ови стварно носе нас свуда
Твоја су раскршћа, ти знаш да сусретнеш поглед
Обришеш сузе кад свако својим путем оде
Где су сви ти људи, загрли неко ако наиђе
Нек' дочека срдачно твоје красно наличје
Само не знам да ли бих био способан
Кад засијаш пред нама к'о дама с' тол'ко поноса
Сети ме се кад са храма се зачују звона
Сваки откуцај нек' шапне једну реч - 'Москва'...

Пой, моя Москва,
Пой, не забывай.
Пой, печаль твоя
Спит внутри меня.

Утро золотыми нотами шепчет,
Как будто сон ветру внемлет.
Осень, чуть слышен звон колоколов, но,
Не подобрать поэтам таких красивых слов.
Признаться, не знаю, куда мне деться?
А полететь хочется за воспоминанием детства .
Туда, где когда-то жил я.
Там облака, как мысли, тянутся тоскливо.
Верь мне,
Они опять когда-нибудь проснутся вместе,
Перед печальным взором все опять будет знакомо:
Ульянова, Красная Площадь, Ломоносов.
Но ты не плачь, когда утихнут песни,
Говорят, что ты сама слезам не веришь.
Мечты, блеском красных вечерей
В душе бродят, как оттенок серых дней