Još jedan prijatelj manje, kakvo sranje na ulicama grada svaki dan neko novo klanje ljudi oko tebe umiru u blatu svakog dana neko nestane u uličnom ratu
Obračuni, pretnje, neka nova ubistva svakom iznad glave visi neka jebena crna lista i kao pista mirno čekaš da dodju i po tebe svaki dan i svaku noć gledaš ko će da te sjebe
I misliš na druge na dane pune tuge na ortake sto napuštaju životne pruge oko tebe svi polako nestaju ti molis se Bogu ali sranja ne prestaju
I dodje ti da napustiš sve da pobegnes odavde bilo gde bilo kuda jer ovde nema pravde u svom gradu se osećaš kao stranac i nema perspektive sem da budes kriminalac
Moje srce kao kamen je u ovom gradu ničeg nema da zadrži me
Suze i tuga je sve što nas okružuje niko ne shvata krivicu dok majka optužuje ubicu svoga sina, ubicu svoga muža drugi ljudi se smeju dok na drogu vene ruža
Kao, svima je lepo kao, njih se to ne tiče jer sigurno je bio kriminalac čuli su iz neke priče koja kruži po gradu misle da su u pravu ako samo okrenu glavu
I tako svakog jebenog dana na nečijoj duši otvara se neka nova rana a priče kruze, ljudi šapuću i stare novine pune su čitulja koje govore same za sebe
Da li je to dovoljno da otvori ti oči tvoje srce što kuca ti u grudima vremenom je postalo srce od kamena
Doživeti stotu sada žvuči jako smešno da bi stigao do tridesete moras da živiš vešto mozda je nekom smešno živimo u takvom svetu jednom nogom smo u grobu to je život u getu
Kakva je to planeta kada svako je meta ko da živimo u paklu a 96-a je i oko nas, crno je sve i nikada bez tih ljudi neće biti kao pre
Ulični rat kao svaki drugi uzima vojnike i sve što ostaje iza njih su sećanja i slike i suze svakog jebenog dana i noći dok u glavi motaš film pitaš se, da li će to proći
Kojim putem sada da kreneš da li da bežiš il' da ostaneš da režiš ne daj da život postane ti bedan jer život je ipak samo jedan