os sanjam taj dan,da ostavim iz sebe sve, i ponovo dam da neko mi zivot udahne, al srce je tu, ko sidro na dnu , da seti me kad se probudim kome suze idu.
Pozovem te,zbunim se promenim glas, prepoznas me,i nista se ne menja za nas, i opet sam tu gde bio sam pre, tamo gde pada prasina na stvari izgubljenje.
REF. Ima tuga ime ,ulicu i broj, da pozvonim kad pozelim onaj osmeh tvoj, ima tuga, ali sreca nema znam, kad pozelim da se tebe vise ne secam.
Jos prelazim most izmedju stvarnosti i sna i ponovo bi u istu reku za tobom ja, al hladan je vir, mog secanja zbir, pa se od tame uplasim kao od svetla leptir.
Kad zagrebe mi secanje na prag, ja te zamislim i zagrlim tvoj trag, vrata otvaram niko ne kuca, tu se predajem niko ne puca.