Budim se sama, oci nikog ne traze i sta je taj odsjaj u mom pogledu na stolu pored muski sat k'o da mi kaze da izgleda da neko jos pored mene zivi tu
I dve tri kapi krvi posle brijanja otuzan miris sto po sobama se siri otkad to duhovi mi dolaze po danu ma, gde je taj muskarac sto pored mene ovde zivi
Ref. I zovem, zovem devedest dva neka traze, neka nadju ga nek' kaze gde je ljubav nestala nek' puste sirene, nek' uzbuna krene
A kad ga stignu, nek' mu kazu stoj nek' bar na silu prizna da je moj moj covek bez glasa, bez duse, bez lica moj najtezi porok, moj tihi ubica moj jedini svedok, saucesnik, moja porota
Takvi kao on nikad zbogom ne kazu za svoje greske on uvek druge krivi sa njim je svaki novi rastanak bez suza ma, gde je taj muskarac sto sto sa mnom zivi, a ne zivi