Смех, кад ме спопадне смех, док је у сузама порука коју шаљем из времена. Где је смех, био мајка и мачеха, једини тата свим надама, а никад радост у грудима што тугу узима.
Смех, кад ме спопадне смех, ја се никоме не кријем јер никад кришом и не плачем. Мој је смех, главни макро старих сечања, са тужном радошчом везана, ја сам вам последња и једина плачем без суза у смех.
Смејем се, ал туга пише ми у очима, смејем се, смејем се.
Смех, кад ме спопадне смех, ја бичу тајна и невера за прошла сва моја страдања, и то све уз смех