Смех, кад ме спопадне смех,
док је у сузама порука
коју шаљем из времена.
Где је смех, био мајка и мачеха,
једини тата свим надама,
а никад радост у грудима
што тугу узима.
Смех, кад ме спопадне смех,
ја се никоме не кријем
јер никад кришом и не плачем.
Мој је смех, главни макро старих сечања,
са тужном радошчом везана,
ја сам вам последња и једина
плачем без суза у смех.
Смејем се, ал туга пише ми у очима,
смејем се,
смејем се.
Смех, кад ме спопадне смех,
ја бичу тајна и невера
за прошла сва моја страдања,
и то све уз смех
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1