Кондак глас 4. Другога Константина стече те Црква благочешћем, блажени, кротошћу и правдом и милостињама, но и Великомученика и страдалца истинита, зато и тобом красећи се вапије: Стефан ми је похвала и утврђење! ПЕСМА 4: Ирмос: Господе, чух тајну Твога домостроја спасења, разумех дела Твоја и прославих Твоје Божанство. Цар и Мученик био си, гледатељ сада постаде неизрецивог, тамо где и нас помињи. Враг и напасник рода нашега око нас замке и мреже распростире да нас погуби надајући се. Слава: Хвалимо се кивотом моштију твојих и веселимо се, Стефане, с љубављу целивајући и примајући исцелење. И сада: Купина те показа боговидцу на гори давно, Богородице, јер те сачува Емануил неопалиму.