Vidim polja što se žitom zlate
i na brijegu vidim rodni dom
svakog trena mislim na te
zemljo moja, zemljo moja.
A u polju moja duša spava
u sred žita kao zlatna klas
postelja joj meka trava
zemljo moja, zemljo moja.
I dok ja nisam tu
pokraj nje, da skupa predamo se snu
svaku noc čujem glas
koji zove, dođi, sreća čeka nas.
Ovdje noći nisu tako plave
nigdje sunce nema takav sjaj
ovdje nisu takve trave
zemljo moja, zemljo moja.
U tvom klasju nek mi ljubav spava
nek me čeka, ja ću brzo doć'
nek je ljubi tvoja trava
zemljo moja, zemljo moja.
I dok ja nisam tu
pokraj nje, da skupa predamo se snu
svaku noć čujem glas
koji zove, dođi, sreća čeka nas.
I dok ja nisam tu
pokraj nje, da skupa predamo se snu
svaku noć čujem glas
koji zove, dođi, sreća čeka nas.
Kemal Monteno еще тексты
Оценка текста
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 2