Guzva mi u stanu, moje oci traze hranu bas u pravi cas mi ona prilazi. Hrabro seda pored mene, kao sprema se da krene, jer to vreme tako brzo prolazi
Dobro dosla, gde si posla? Cak ni ponoc nije prosla, zasto ne bi sa mnom zoru cekala Kaze dolazi sa sela, tako lako ne bi smela, njena mama bi se jako ljutila
Stara prica, nova dama. I kao voli, da je sama.
Ne, ne, ne, neee...necu mama rekla je. O da, da, daa...a vec me ljubila. Ne, ne, ne, neee...necu mama kunem se. O da, da, daaa...vise nikada.
Svanula je zora, rece sada poci moram, a ja srecan vec san bio umoran. Pa ipak nekoliko dana, nije izasla iz stana, javila je kuci, da se udala.
I zvala svoje je ortake, slusali su narodnjake, ladno pivo, lose pljuge, gadan trip. A onda samo rece zbogom, ispred vrata jednom nogom, videh samo sela je u neki dzip.