Kinovia - Лелеј | Текст песни

• Тексты песен
• Kinovia
• Лелеј

Уморен од прозора,
Светлост, из твојих рук узимам
Пред земљом
Без једне речи
У ово дуго бдење
Очи навикнутих на тишину
Да ли ћу мртве познати?

Са нама људи,
Испод сводова уточишта
Као сенки на разпуклом зиду времена
Не знајући шта чекамо
Стојимо пред лицем воде
У овој гори празнини
У плашини од камена

Између тишини и печата
чуем
Нека мајку спављу сина
Њен глас
Горак од ветра и молитви
Испод тамнег грла
И хиљаду златних језика
У прозор црвенеј ватри, у зеленог неба

Њен глас
Насред зрушеног храма
Слепи од тајни
Као књига изтршина од пророчких очју
Као пелин сазрео до пламена
У градовима испод лишћа
Њен глас
Састављен од свих речи
Прилази прозор и каже: "звезда је пала"

Kinovia еще тексты