Dabome da tone nacija kad natovci bodre tacija ovde su padale bombe sad se opet trazi konverzacija tolerancija pokazi osmeh a kosmet je pun balija ko je tu naivan nas narod uvek pasivan za svet uvek nasilan ta masina sudi s dva arsina sudi na dva nacina prasta jacima je*e se majka slabima pala je atina pala vizantija pasce i tiranija koja navija da se stvori velika albanija pravda stagnira varira al mnoge to ne tangira ja sve sabiram i cemu da se srbi nadaju kad danas haraju svetom vladaju oni koji su razapeli isusa nevini stradaju a oni su uzrok navale hiv virusa tvorci cirkusa kojima se ameri sad vade iz minusa ni kriv ni duzan srpski narod najgore osudjen podeljen na klanove kroz potresne ratove otudjen odvojen od kuce zajebi paktove daj oruzje necu se bojati kad rat bukne ja cu stojati spreman ko i moj predak daj mi okvir necu da umrem vezan smrti ne prezam sve palikuce vucem u bezdan uljez vreba juce dzelat bice uvek dzelat to je djubre danas takav ne moze da bude cedan zauvek megdan bedan dusmanin kune i vredja psuje i ceka da te stignu muke pa da te pukne s ledja ljude gledam takve slusaju pustaju u etar daju im pehar priznaj patriotizam je odneo vetar ja sam besan svet je tesan zivot gorak i tezak pokazi neman i ja cu da se uhvatim u kostac nije bitno dal cu ustati sinovac tako moras preci na kritu nisu ginuli za kintu jebes novac ne zaboravi ko nas je nabijao na kolac nasom krvlju se nalivao decu spaljivao kaljao obraz budi borac ne zaboravi jasenovac ne zaboravi 1'500'000 u prvom svetskom 2'000'000 u drugom 6'000 u kraljevu 7'000u kragujevcu, OPROSTI ALI NIKAD NE ZABORAVI!!
Polje ko nijedno, iznad nebo, ispod nebo balkan bajka puna krvi, naslov knjige stoji bedno utrnulo sunce i zamrznuta zemlja gledam ledno narod kako samoubistvo sada smera kazu da sam divljak jer branim svoju kucu jer cenim casni krst i svoju krsnu slavu ruke mi zavezase, na ustima katanac al se i dalje ponosim sto sam srbin i balkanac! cude se na mene sto se psovkama lechim a kriv sam samo sto ne umem nikome da klechim trnov venac da mi stave i zavezu u lance nece biti dovoljno da mi srpsko srce stane... vekovima gazeni, u svetu omalovazeni naterani na zlo pa onda cesto kaznjeni mediji sa tv-a bace sminku josh da kochi zadnja korica na knjizi vec je pochela da gori moja kraljica dok vene trazi plodove i seme trazi stara lica koja u svetu gube vreme trazi sinove balkana da ka njima krene da vrati eksponate i da svima skine kletve! crni tamjan otadzbinu okadio odavno crna boja svetlost gasi, sve je pokriveno tamom od severa do juga sve je unisteno ratom zive duse zavezane i prepune sa zalom pravdomrsci zlikovci i arbanashki sinovi moje kamenje protiv njih su stihovi i bitovi unistili su ljudska prava, uzese slobodu nasa srbija je prodata dozivesmo golgotu pokrali nam istinu i uklonili iz sjaja ovaj bol ce mozda proci ali oziljak je trajan bice vreme kada mach u shaci ima pravda jer ne sastoji se sve od para i nikako od zlata pravoslavno zvono bije cujem zvuke monarhije verovatno bog plache za narod van srbije ali srce kuca jache kada svetli iznad zemlje na pomolu je sloga kao zidovi za temelje