Marčelo - 1 | Текст песни

• Тексты песен
• Marčelo
• 1

Živim u senci senke, tvoje senke
i znam da znaš
još uvek šminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukčije ne umem, ne razumem

Ne želim pred lažnim svetom celim
da se lažno veselim
to nije osmeh, to je grč
ljudi su slepi

Lepi dani, nasmejani
za tebe, za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice
zgaženo nehotice znam da znaš

Jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reči praznim danima
nestaješ i priča odavno nije fer
lepotica i zver, suviše razno sve je prazno

Prazno je zarazno, neprolazno
vraćam se njima, zar misliš
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega

Sve one nemaju čak ni ime
samo te oči posečene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znaš

Al' ne vidiš i ne čujes
i ne znaš koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje

Plašim se da priznam
da postojiš, rane gnoje
i da mi fališ
fale mi dodiri, fale mi reči

Fali mi osmeh, fali mi lice
fale mi laži, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju ja ostajem
i svi ti pogledi me plaše

Prokleti srećni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile naše
samo moje i tvoje a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene

Samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobiješ, toliko daš, ti nisi smela
znam da znaš, znam da znaš, znam da znaš

Ref.
Jedan život, gde prestajem ja
gde počinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi

I reci šta je to ponos, šta je to sram
ne želim da znam
i kad se svet sruši
na starom mestu biću sam

Sve suze sveta sprala je kiša
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao

A nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laž
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta

Nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek maštarskog oka
nikad izvan svog toka

Mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke sreće
i dan je taj što me vara
plavetnilo neba misli skreće

A onda padne noć, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati neće mi dati
da pratim trag, a znam

Sve je ništa, slomiću kazaljke
vreme će stati, kosmos će čekati
da samo umem da te vratim
tražim te, sanjam te pijanim očima

U noćima, u tuđim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je naš
mičem usnama bez glasa

Dok pada zaborava plašt
ćutim jer znam da znaš
uvek si znala i uvek znaš
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina

Svaka sekunda kao godina
al' barem znam na čemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan

Pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paučinu vraćam dane
kad smo ti i ja još bili tim

Oprosti što nemam snage da te slažem
da ti želim sreću sa njim
a i šta će ti to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi

Samo budi to što jesi, tu gde si
šta god da se desi ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga voliš, a mrziš

Kad mrziš, a voliš i lomiš se da izdržiš
ostaje nada da će nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, maštanja i sanjanja

I znati da ih prati i ko zna
možda jednom nađeš me
tamo gde prestajem ja
gde počinješ ti, gde stali smo mi

Gde sada su drugi
ali srešćeš samo stranca
slučajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo više od sebe

Marčelo еще тексты