Devedeset treća, ćale se vraća iz šverca ja i deca ispred zgrade, naivni, puni nade stežem ruku tati, ljubim ga nemam pojma da gubim ga Inflacija ga izborala i ubila vraća se umoran i tmuran bilo je sranja na granici šljaka samo da bude okej porodici Pa se smeši po navici da ne skontam i nisam kontao, blejao s klincima iz kraja tripovao da je Bugarska neka zemlja do jaja Dobro je, kažem, dobro je tata se samo vraća sa službenog puta trese prašinu s kaputa dok moje radoznale oči pilje
Ej ćale, šta si mi doneo on se tužno smeši kesu dreši, dve čokoladice dve čokoladice, jebo te, ja skroz hepi Kad si mali malo fali da od sreće odlepiš al' ti malo fali i da se totalno zaslepiš godinama nisam kontao što su čokolade bile opore Dok sam shvatio da se cimo da ne živimo najgore, da bude bolje u zemlji gde je malo ko iskreno voljen Matori o tome retko spika na tu temu ćutljiv je tako je mnogo sanjao a zbog para nije nikad završio studije
I sve što zna zna iz tužne životne prakse ceo život sluša kako mu naređuje neki ljakse kome kinta pljušti, kupljena diploma sa zida šljašti A moj ćale nije mogao jer moje ćale nije imao moj se ćale celi život cimao i bes se na mene preneo Kad sam priču skontao zatvorio sam se u sobu i plakao popizdeo, a onda ustao i po prvi put poželeo da u mikrofon kažem šta mi je na duši Kad mi se celi svet ruši i od tada giljam do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja čizme od sedam milja pa kako bude, pa kako bude
Ref. Dokle god stojim uključi mikrofon da kažem svoje dok god stojim kad sam srećan i kad se brige roje
Dok god stojim dane brojim i sam sudbinu krojim i rokam baš ovako, de facto dokle god stojim uključi mikrofon da kažem svoje
Dok god stojim kad sam srećan i kad se brige roje dokle god stojim, dokle god stojim dokle god stojim dokle god stojim, de facto
Rhyme Animal stupa na scenu Dex, Neša i ja krenuli sa dna, sa mnogo snova u džepu i ko zna možda i uspemo u tom repu
Ma ja bih samo da kažem sta mislim makar me svi terali u materinu lepu i to je to, bina ko tron pojačaj ton, srokaj mikrofon
Bacao iskrenu liriku preko Bossove matrice slušao X3Move smernice skitnice sa ulice sad pišu poeziju od grada do grada prave koncerte podzemlje širom zemlje, svi zajedno kao jedno plaćeni nikako ili bedno al' smo znali da je vredno
Ma jebeš sve te pare, čoveče samo nek je pozitiva bili ko braća, nastupali za pljuge i flašu piva
Tih sam dana bio srećan zbog svega što nas spaja al' me rastužilo kad sam sreo ortaka iz starog kraja
Kaže, gde si, care u kraju raspad sistema otkad te nema sve se promenilo kontaš koja šema
Stara ekipa se spucala a mlađi su u kurcu nit' se smeju nit' znaju da puste suzu, totalno hladni
Osećaji gadni, da ti se zgadi još smo mladi, a na sutra već ne smeš da se kladiš juče vuče pozadi
Dani jadni, šta da radiš a mali buržuji se smeju uobraženi, razmaženi pa ne kontaju bleju al' u tebe verujem, čoveče srokaj svoju stvar
I zaheftaj tim majmunima kar ko car nisam skontao je l' to bio savet il' zavet al' nikad nisam izbio iz glave nameru da sjebem te cave
Pa makar samo verbalno makar samo da kažem šta bi trebalo makar ništa ne vredelo moj mikrofon, moje ogl