Prolog: Neki glupi bar. U njemu ljudi par, što idu mu na 'rac, jer svi su tu za laž, za emotivni car, i za koji snošaj lak, organizmi što egzistiraju samo dok orgazmiraju... Zar? Zar je sve baš tako prosto, u cemu je stvar? Bolje smesta s mosta, umesto da s njima menja mesta. Cak i kad bi mog'o, ne bi hteo - suviše je car. Diplomir'o pre dve dine, al' na birou visi sad. On bi menjao svet i poredak, uzorni sin i dak, ali mu frak stoji k'o džak, i nema plan, i nema stan. Dobar k'o leba, nece ga sreca, naivan sav... vojsku odslužio, matori ga pritegli za brak. I sada ceka, ceka da se desi neki znak, da mu Sudba pruži dlan a da se ne desi šamar. Sudbu baš te noci ražali njegov teški samar: šta to ovaj momak sanja, ona pogleda i sabra: tri želje - da ima puno para, da skine matore s vrata, i ženu jednu k'o s tv-ekrana.... Lokali gde su lokali on i luzeri lokalni - to vece lokoti behu na njima svima, boga ti! To je Sudba režirala samo da njega domami baš u taj bar, baš u taj cas, da mu dar dobaci. Iii, evo nje - ribe i po, pravo ka njemu, Sudba džojstik drži, znamo za šemu: da on mora biti njen muž! Mada, ona nije njegov tip: previše fens, previše šik, ali taj džins, to dupe fit, sise k'o Nevena Glibetic!!! Par pogleda, par pica, jebacina iz pornica, bolja no ikad, i krece spika, vi ste idile slika! ''Vreme je da upoznaš mamu i tatu, eeextra bi im se svideo!" On se postideo, al' ipak, ipak rece "Idemo!" I, cim ih je prvi put video, sve mu je odmah bilo jasno: trula buržoazija, protiv koje je sve vreme ustajao glasno, protiv koje se sve vreme borio. Sad - eto ti tazbine! Ne prija, prikane, ali više ne beri brigu za dažbine! Imaš miraz, sad si miran, i 'ši 'rac ako ikad opet cimaš Sudbu za rukav, onda si stvarno neskromna picka! Svi behu fini za ruckom, sve galantno i sve paše, ali im na celu jasno piše iz koje su kaste. To su... Refren 1: "Stoke, svinje, govna i nakaze, ljudi od papira, ali ti - nemaš makaze! Ti i tebi slicni, što bi da prekroje svet, zar ne? Vladamo, ti buni se, mi haramo, ti trpiš sve. Ej! Jer, mi smo govna i nakaze, ljudi od papira, ali - ti nemaš makaze! Ti i tebi slicni što bi da prekroje svet! Vladamo, ti buni se, mi karamo - naguzi se!" Keva se dobro drži, još rado šacuje klince. Od bora joj ne valja lice, al' ocima nevaljalice još sanja da je pojebu drvoseca, poštar ili zidar - pa stalno zove majstore, jer muža tu nema nikad. On je poslovan covek, citava brigada briga ga napada sve vreme, zato ništa ne smeš da pitaš ga. Donese pare, usput štipne cerkicu za obraz, - to mu je fetiš, jer svoj nema taj siroma' otac. Promenio par stranaka - sada ima par banaka, pogled šakala, izgled šabana i ugled u šakama. Cera ima bundu od nerca, kojom krije cireve od kvarca, toliko pirsinga da bi cak i fakir kuk'o na sav glas... Ona sve sme, jer je tati u bulji, ima i tatu na bulji i gvozdeno srce što rda ispod plasticnih grudi. Ona je bi, i uvek bi, i njoj štima svaki štimung: ide na pidžama-parti, gde riba ribi grize ribu. Naš junak misli da je ona nimfa, a ona je nimfo. "Kad cemo da upoznamo našu snajku, sinko?" ...I kad su je upoznali, matore strefila srcka - i tako nastade daca od nedeljnog rucka. Refren 2: "Koje je sredstvo da stvari dovedem na mesto? Samo tri želje - ali eto,i to mi otišlo u 'rac. Jebem te, sreco! Daješ i uzimaš odjednom! Al' dok me ne stucaš o beton - ponešto pitam se i ja!&q