Tekst: Marko Šelić Muzika: Janko Maraš, Milan Lane Marković Aranžmani: Aleksandar Cupara, Janko Maraš Vokalni aranžman: Marko Šelić, Nevena Glibetić , Vladimir Lalić Prateći hor: Vladimir Lalić Gitare: Janko Maraš, Aleksandar Cupara Sint: Milan Lane Marković
Sva prava zadržava autor. NEMOJTE KAČITI PESMU I VIDEO (U BILO KOM OBLIKU) NA VAŠE KANALE!
TUNEL
Refren: Zamisli da nismo komplikovani. Da sam ja manje ja. Da si ti manje ti. Menjaj sebe da se nađemo u tački. Samo, ko će onda biti ti ljudi?
Strofa: Nije lepo silaziti u čoveka. Klizavi stepenici, šiljci i memla. De, da ti kažem koju o kraju tunela. Šta su svetla, o kojima patetika baljezga. Ako ima svetla, tunel ima kraja. Ako ima kraja, tamo stoji neko. Ironija je što odande gleda u tvoje mesto, sjeban kao ti. A misli da si svetlo. I onda krene. I onda kreneš. I bude sreće kad sveća sveću sretne. A kad iščile, kad u kosti uđe led, po mraku napipavaš samo razliku i jed. I krišom, osvrćeš se preko ramena. Na svom kraju tunela umišljaš crveni tepih. I mic po mic, sve više nedostaješ sebi. Prezireš slabost koja vam kože lepi. I onda kreneš. I onda vreme. I bude sreće kad se ukotviš u sebe. A onda shvatiš, sjebao si usud: to više nisi ti, to je samo kusur.
Refren: Zamisli da nismo komplikovani. Da sam ja manje ja. Da si ti manje ti. Menjaj sebe, da se nađemo u tački. Samo, ko će onda biti ti ljudi? Večeras, negde si koketna. Svi te redom žele. Nigde nisi srećna. A u stvari, oboje smo još nasred tunela. Daj, zajebi sve. Slomi se. I budi...