Tvoj lenji pas dremao je kraj kamina pogled reče mi kao nežni zvuk klavira, da me voliš ti, tvoja sam zenica i da ne daš me, da me ne daš nikom nikada…
Na zidu sat, odavno ponoć prošla je na krilu tom sakrila sam svoje uvojke, da bilo je više od ljubavi zar ne ko prvi sneg sunce otopilo je sve…
Tek dvadeset mi je bilo godina, srca naivna, gorku čašu ispila, još dvadeset može godina da prođe neću znati gde sam grešila….
Tek dvadeset mi je bilo godina, u oku tvom svoj sam svet sagradila, još dvadeset može godina da prođe neću znati šta je istina…