Veruj poslednji put sada pišem ove reči Niko od tebe mi nije preči, niko ne moze da me spreči Da ti kažem da te volim, da se svake noći molim Da vratiš se, zauvek želim te, pokraj sebe Jer sve što dotaknem, na šta pomislim Sve podseća na tebe, iako nisi pokraj mene Slatke reči, slatki snovi, mnogi poljupci u noći Mala moraš meni doći, srećo moraš mi pomoći I sama znaš koliko boli, kad nekog voliš Kad nekog moliš, kad se za ljubav boriš Kada ne želiš da se predaš, napred neprestano gledaš Jako osećaš i znaš da naspram sebe stoji drugi deo tebe Drugi deo, za kojim tragaš život ceo Drugi deo, koji napokon si sreo Koji si toliko hteo da ti nežno ruku pruži, preda Srce svoje, sebe da, da voli kao tebe ja…
(Baki – B3 – predrefren) Samo želim da znam zašto si otišla Kada rekla si meni da sam ti jedini Koliko puta rekla da ćeš moja ostati U reku bacila sve, srce još boli me Ne mogu da verujem, koliko smo se voleli A ti si nestala, sve naše snove srušila si Moraš shvatiti, da puno trebaš mi Hajde reci mi da li isto osećaš ti A sada pokraj mene sedi, reci da li vredi Više sve što sledi ili slika koja bledi, naše prošlosti I pragovi, još mnogo puta moramo ih preći I opet poverenje jedno u drugo steći Osećanja jedno drugom reći, jer šta je bilo, bilo je Neka tako ostane, neka ga vreme odnese Moraš to da mi obećaš, dok u moje oči gledaš Celu sebe da mi predaš, da me nikad nikom ne daš I zauvek da znaš, za mene samo ti postojiš Samo tebe volim, nemoj da se bojiš, stani tu gde stojiš Znam još uvek voliš, moje osmehe i moje poglede Koji prodiru duboko u tebe, osećanja i sećanja Koja vrede, koja nikada ne blede, kao uspomene I samo jedan osmeh tvoj je mene mogao da smiri Nedostaje mi miris tvoj, nedostaju mi tvoji dodiri