Моја стара ципела,
пола света видела,
где год да кренем, ту ми дом;
Тамо па вамо,
исток па запад,
ма где год стигао, био сам на свом.
Хвата ме паника,
та стара навика,
срце би кренуло за њом;
А ја будала,
стара бараба,
ма све нек пропадне, тераћу по свом.
Није, није, није ме хтела,
све док паре не скупим;
ма море, није, није, није, није, није ме желела
док се не обогатим,
сасвим!
Marko Kon & Milan Nikolić еще тексты
Оценка текста
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1