Касаба са неба гледала На земљу се спустила И ту остала.
Призренка млада плакала И бистру реку питала Бистрице реко изворска Где ми је кућа љевишка
Каљаја са брда канула И младу мому умила И њојжи зборила.
Девојче младо анђелче Ево ти пута твојега Бистра те река водила У дворе твоје одвела.
Kasaba sa neba gledala, na zemlju se spustila i tu ostala. Prizrenka mlada plakala i bistru reku pitala: „Bistrice, reko izvorska, gde mi je kuća Ljeviška?
Kaljaja sa brda kanula i mladu momu umila i njojzi zborila: „Devojče, mlado anđelče, evo ti puta tvojega, bistra te reka vodila, u dvore tvoje odvela.