Brišem tvoj broj ništa mi ne znači sad dok si u fazi traženja sebe i ti moj obriši neki klinci sede ispred zgrade i baš ih briga Nova godina je stigla igra kojoj i dalje ne znam ime i ne mogu da kažem da mi baš uvek prija
Stiže mi poruka ruka ne čeka vadim telefon iz džepa pomislim kako je lepa nova zgrada na uglu i kako ne znam šta ću da odgovorim ako je poruka tvoja ali nije
Odgovaram ortaku, pitam ga da li hoće da pije večeras uzeću lovu iz šteka tek je jedan sedam u kola neću da rolam vutra me smara okrećem volan u dva dima gorim pljugu do pola Još jedna škola a kolona trola uvek napravi zastoj noćni saobraćaj je raspad u tvojim rukama je rasplet
Čekam da se toga setim kako sam dospeo ovde -- Ne znam lepo sam sebi rekao na vreme a ti si opet tako daleko!
Četvrti dan da se ne javljaš pucam kao komad stakla ispod kamena Iz straha da te nemam na vreme te zaboravljam Četvrti dan da se ne javljaš pucam kao komad stakla ispod kamena Iz straha da te nema sve na vreme prekidam
A oči pune sumnje i tužne kao da lažu da nemaju šta da pruže nije mesto, nije vreme, nisi spremna da ovo uspe u to već verujem Pišem i brišem i gledam da dišem u taktu a na vratu ti mi još uvek mirišeš
Neko trubi iza mene stojim u mestu neko vreme shvatam da je na semaforu zeleno i da svi čekaju da krenem ubacujem u prvu i javljam ortaku da stižem ja častim večeras ne znam kako drugačije da ti budem bliže još jednom
Kažem sebi : Ne pristaj na malo! A baš se sve tako brzo odigralo nisam stigao da mislim ušla si u moj život tiho a sada kliziš Nisam ni za tren mogao da pretpostavim da sam opet u stanju toliko da se prepustim i znam
Da je vreme za to - nije puštam mašti na volju i vidim tvoj dodir i pogled se krije A smeješ se i imaš usne pune, okrugle to me izluđuje srećan sam sa svakom rečju koju mi ta usta upute